Kada smo, nakon napornog puta, konačno izašli iz autobusa, ugledali smo simpatično mestašce puno kuća na brdu. Naš dom je predstavljala dvospratna montažna kuća sa kamenom terasom, ljuljaškama i toboganom. Sobe su imale između jednog i četiri kreveta, bile su udobne i osvetljene. Svako je imao svoje dužnosti koje je, sa manje ili više elana, i obavljao.

Svakog dana, između 9 i 12h, kao i između 14 i 17h, učestvovali smo u radionicama u kojima smo iskazivali svoju kreativnost, stavove i ideje. Najjači utisak na nas su ostavile radionice razmene učenika. Proveli smo ceo dan sa vršnjacima iz Rumunije i radili na proširivanju sopstvenih vidika kroz razgovor o svojim željama i o tome kako ćemo ih ostvariti. Švajcarcima smo predstavili Srbiju kroz niz prezentacija, a zatim smo imali i radionice kroz koje smo više upoznali njihovu kulturu, a i oni našu. Zahvaljujući ovim razmenama, nismo samo upoznali druge kulture i ljude, nego i jednom nogom zakoračili u svet i ostvarili bitne kontakte. Što se tiče samostalnih radionica, i tu smo imali pune ruke posla. Diskutovali smo o problemima u Srbiji i svetu i tražili rešenja za njih. Shvatili nsmo da je sve na nama. Kakvi ljudi postanemo, takav će biti i svet u kojem ćemo živeti. Uvideli smo svoje greške u ophođenju prema ljudima i životu uopšte i sada radimo na ispravljanju istih. Dosta jak utisak je ostavio i rad na radio – emisiji koja je emitovana na Internet radiju „Power up“ i koja je veliki uspeh za nas jer su ljudi širom sveta čuli šta imamo da kažemo i upoznali Srbiju i srpski jezik. Pored ovih radionica, učestvovali smo još u nizu drugih.